Digitalna diplomatija – definicija i izazovi

Kako se diplomatija snalazi u digitalno doba i da li uspešno odgovara izazovima digitalne revolucija? Da li se i vi sve više susrećete sa pojmom digitalna diplomatija? U ovom tekstu pokušaćemo da vam približimo pojam digitalne diplomatije i pružimo odgovor na izazov njenog definisanja.

Američki Stejt department je definiše kao državništvo 21. veka. Da je stvar mnogo složenija slažu se i najveći savremeni eksperti, ne usudjujući se da ponude samo jednu definiciju. Ono što je nesporno jeste da je diplomatija kroz vekove evoluirala i da to i danas čini težeći da isprati nove trendove u digitalizovanom svetu interneta i društvenih mreža.

Long_Waves_of_Social_Evolution.jpg

Posebno je zanimljivo pratiti kako od diskretnih metoda, koje su se graničile sa delovanjem u senci, diplomatija sve više ulazi u polje otvorenosti i onlajn komunikacije. Poruke koje su se uobičajeno razmenjivale u četiri oka, daleko od očiju javnosti sve se više sele na fejsbuk, jutjub, snepčet ili veibo u Kini. Diplomate stranih država komuniciraju sa gradjanima zemlje domaćina, neposredno odgovarajući na tvitove ili fejsbuk komentare. Javna diplomatija dobila je potpuno nove alate.

Letimičan pogled na rezultate pretrage  daje brojne definicije ovog fenomena. Definicije nude eksperti, vlade, mediji. Tako se u jednoj digitalna diplomatija predstavlja kao korišćenje interneta i novih informacionih tehnologija radi postizanja diplomatskih ciljeva a drugačije naziva i eDiplomatija.

Problem se usložnjava kada u spektar posmatranja uvedemo nove termine koji se vezuju za digitalnu diplomatiju a u suštini su širi pojmovi. Ovde ne možemo da ne spomenemo i termin Sajber diplomatija koja se zajedno sa eDiplomatijom često koristi kao sinonim pojma koji definišemo. Sajber se odnosi na kompjutere, informacionu i virtuelnu stvarnost. „Digitalno“ je igra brojeva 0 i 1 koji većina naših mobilnih i računarskih uredjaja koristi za obavljanje svojih softverskih operacija. U tom kontekstu bilo bi zanimljivo videti i kako se pojam digitalne diplomatije uklapa u „Internet Governance“ i „eGovernment.“

1.jpg
oneapproach.com

Gospodin Ilan Manor, jedan od vodećih izraelskih eksperata u oblasti digitalne diplomatije, osvrćući se na ovu problematiku, utvrdjuje da postoje dve škole mišljenja: prva koja je istovetna prethodnoj definiciji koju smo naveli i druga koja tvrdi da digitalna diplomatija povećava sposobnost interakcije sa stranom javnošću te da aktivna komunikacija sa njom omogućava prelazak iz monologa u dijalog. Zaključuje pak da je prava definicija negde izmedju i da uključuje obe strane.

Digitalna diplomatija se, kao što smo već pisali, može efikasno koristiti za spoljno-političku analizu, privlačenje stranih investitora, nacionalno brendiranje (upravljanje i popravljanje imidža), komuniciranje državnih interesa i naročito za kriznu komunikaciju.

Jedno je sigurno digitalna diplomatija je nova paradigma tradicionalne diplomatije, onog njenog segmenta koji teorija i praksa definišu kao javna diplomatija. Da budemo malo precizniji – digitalna diplomatija je digitalno otelotvorenje meke moći. Mnogo šire od pukog linkovanja šturih tekstova i saopštenja koje nude regionalni državni nalozi sa sindromom službenog glasnika.

Ali o tome drugom prilikom.

Zoran Sokić

Save

Save

Save

2 thoughts on “Digitalna diplomatija – definicija i izazovi

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *