15/09/2019

Kratak pregled istorije digitalne diplomatije

Digitalna diplomatija je digitalno otelotovrenje javne diplomatije i predstavlja više od pukog linkovanja saopštenja i vesti sa sajtova zvaničnika jedne države. U regionalnim okvirima to još uvek nije u potpunosti shvaćeno pa se često srećemo sa tviter verzijama službenih glasila. Kako se ona razvijala tokom digitalne revolucije pročitajte u nastavku

U kratkoj ali dinamičnoj istoriji digitalne diplomatije mogu se pronaći brojne zanimljivosti. Ove godine navršilo se tačno 24 godine od prve razmene mejlova zvaničnika dve države. Četvrtog februara 1994. godine, tada švedski premijer Karl Bilt poslao je mejl tadašnjem američkom predsedniku Bilu Klintonu sa namerom, kako je naveo, da testira mrežu i da mu čestita na odluci da ukine trgovinski embargo prema Vijetnamu. Klinton mu se sutradan zahvalio pohvalivši švedsko zalaganje na tom polju.

CYESA6MWAAAT6hP

Pojava društvenih mreža išla vezuje se za sredinu prve dekade dvehiljaditih. Fejsbuk je kreiran 2004. godine, Jutjub 2005. dok je Tviter startovao 2006. godine. Sa njihovom pojavom  diplomatija se laganim ali sigurnim koracima seli i na ove platforme. Maldivi i Švedska su prve države koje su otvorile virtuelne ambasade u Second Life-u 2007. godine. Od zemalja regiona ovu praksu pratile su Srbija i Makedonija.

Meksikanac Arturo Sarukan je prvi zvanični „digitalni“ ambasador koji je dobio svoj Tviter nalog u svojstvu ambasadora Meksika u SAD.

Sledili su ga ambasadori i zvaničnici drugih država. Tako je i sam Papa otvorio naloge na Tviteru 2012. i Instagramu 2016. godine. Papa tvitove i fotografije iz svojih aktivnosti objavljuje na više jezika. Ambasada SAD u Pakistanu u 2013. dostigla je nestvarnih milion pratilaca a danas ih ima preko 4 miliona.

Da se i teški diplomatski razgovori sele na društvene mreže potvrdio je u ponedeljak  13. jula 2015. godine, u poslednjim satima pregovora, iranski ministar inostranih poslova Zarif koji je na Tviteru poručio: „Ako iranski sporazum bude postignut, trijumf diplomatije značiće da smo svi pobedili umesto da svi izgubimo. Prosto je tako i svako spinovanje je suvišno“. Sledećeg dana popodne sporazum je sklopljen.

Kanadski premijer Džastin Trudo (koji je u izboru specijalizovanog portala diplomacy.live izabran za digital diplomacy lidera 2016. godine) otvorio je naloge na kineskim društvenim mrežama Weibo i Wechat da bi komunicirao sa kineskim pratiocima za vreme zvanične posete toj zemlji u avgustu 2016. godine.

17626292_2052276038332615_6550837819431311104_n
diplomacy.live (c) #SODD16

Britanski Forin ofis prvi je nalog nekog ministarstva inostranih poslova na Snepčetu. Islandski ministar inostranih poslova Gunar Bragi Sveinson prvi je ministar inostranih poslova u istoriji koji je koristio Snepčet tokom svoje zvanične posete Indiji u aprilu 2016. U regionu na „Snepu“ je slovenački premijer Miro Cerar koji je nalog otvorio ove godine.

Promene na polju digitalne diplomatije sledili su i ruski zvaničnici. Tako, ruski predsednik Vladimir Putin komunicira sa svojim pratiocima putem četiri Tviter naloga, dva na ruskom i dva na engleskom jeziku. Prati ga oko 6 miliona pratilaca dok je ruski premijer drugi najpraćeniji svetski lider na Instagramu, iza Baraka Obame, a ispred indijskog premijera Narendre Modija.

Srbija i region, kaskaju za ostatkom sveta uz odsustvo jasne strategije digitalne diplomatije (sa izuzetkom Albanije i kosovskih privremenih institucija). Komuniciranje na zvaničnim nalozima država regiona više je usmereno ka domaćim korisnicima interneta i društvenih mreža.

Digitalnu diplomatiju možemo ignorisati ali ona je stvarnost.

Zoran Sokić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *