21/11/2019

Strategijska dubina turske digitalne diplomatije

U utorak 10. oktobra oko 14:30 otvorila su se vrata čuvene bombondžinice “Bosiljčić” u starom delu Beograda i na opšte iznenađenje zaposlenih, u radnju je ušetala prva dama Turske Emina Erdogan sa saradnicima i obezbeđenjem. Ljubazna i odmerena pazarila je bombone i ratluk, fotografisala se sa radnicama i nastavila dalje u skladu sa predviđenim protokolom. Za to vreme u srpskoj prestonici njen suprug i ostatak brojne turske delegacije imali su različite sastanke sa svojim spskim partnerima. Kako je poseta najavljena i ispraćena na zvaničnim nalozima na društvenim mrežama i koje su odlike turske (digitalne) diplomatije, pročitajte u nastavku.

Turska spoljna politika nesumnjivo igra važnu ulogu na prostoru Balkana. Svaka poseta turskih zvaničnika nekoj od regionalnih država izaziva posebnu pažnju. Tako je i sa poslednjom, u kojoj je turska delegacija predvodjena predsednikom Tajipom Erdoganom boravila u Srbiji dva dana.

Ne može se govoriti o spoljnoj politici turske a da se ne pomene ime Ahmeta Davutoglua. Veruje se da je ovaj uticajni turski političar, ministar, premijer, profesor na univerzitetu i osoba od najvišeg poverenja predsednika Erdogana, u svojoj knjizi „Strategijska dubina: medjunarodni položaj Turske“ trasirao smernice i težnje turske spoljne politike.

Gospodin Davutoglu smatra da Turska već poseduje određen stepen uticaja na prostorima bivšeg Osmanskog carstva i da tu strategijsku dubinu treba iskoristiti u pravcu stvaranja multi-dimenzionalne spoljne politike kako bi se pozicionirala na centralnom mestu u globalnoj agendi. U prevodu, povratak izgubljene uloge velike sile. U tom kontekstu je i izjava koju je gospodin Davutoglu dao u svojstvu ministra inostranih poslova, učestvujući na jednoj konferenciji u Sarajevu 2009 godine: „Mi želimo novi balkanski region utemeljen na političkim vrijednostima, ekonomskoj međuzavisnosti i saradnji i kulturnoj harmoniji. To je bio otomanski Balkan. Mi ćemo obnoviti ovaj Balkan. Otomanska stoljeća Balkana su uspješna priča, a sada je treba obnoviti.”

Kritičari ovog dela zameraju mu da su u njoj duboko ukorenjeni stavovi neosmanzima – svojevrsne restauracije osmanske ideologije nasuprot deklarisanom kemalizmu, sa željom da se na odredjenim prostorima bivšeg osmanskog carstva obnovi imperijalni uticaj. U tom kontekstu najčešće se misli na prostore Zakavkazja, Bliskog istoka, Centralne Azije i jugoistočne Evrope, odnosno Balkanskog poluostrva a kao svojevrsna poluga preko koje bi se uticaj vršio, pominje sestanovništvo muslimanske veroispovesti na ovim prostorima.

Na liniji obnove turskog uticaja, pre nego obnove imperijalnog turskog carstva, jesu i povećano interesovanje turskih privrednika, širenje obima investicija i privredne saradnje, podrška regionalnim projektima preko različitih razvojnih i nevladinih organizacija, ali i pravi “bum” turske filmske industrije, popularne muzike i tv serija. Ono što Davutoglu takođe propagira i što u kontekstu kritika koje se upućuju, ne treba zaobraviti, jeste politika takozvanog “nultog sukoba” i saradnja sa susedima.

I dok su zapadni analitičari zaokupljeni pitanjem da li se Turska, suočena sa njihovim sve oštrijim kritikama, krizom u Siriji i blokirana na putu ka EU, sve više okreće istoku, ona je čini se u potpunosti okrenuta sebi i svojim interesima, odnosno težnjama da se od regionalne pozicionira kao globalna sila.

U tom smislu bila je i pomenuta poseta predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Srbiji. Turski lider, kome se zamera autokratski stil vladanja i nemilosrdni obračun sa političkim neistomišljenicima i posebno učesnicima puča iz jula 2016. godine, u Srbiji je naišao na više nego toplu dobrodošlicu. Državni vrh i psoebno euforični građani Novog Pazara, potrudili su se da se gosti osećaju kao kod svoje kuće.

Tursko – srpski odnosi obeleženi su burnom istorijom. Otomansko nasleđe i otvorena turska podrška suprostavljenim stranama u ratovima 90tih godina, te priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti južne srpske pokrajine, Tursku nikako ne čine jednom od popularnijih država kod većine građana Srbije. Obnova saradnje i građenje mostova prijateljstva krenula je uzlaznom putanjom 2010. godine kada je turski predsednik, tada u svojstvu premijera, prvi put posetio Srbiju i kada su potpisani brojni sporazumi o međusobnoj saradnji.

Odnosi su, međutim, zapali u krizu tokom 2013. godine nakon jedne, u najmanju ruku, nesmotrene Erdoganove izjave date u Prizrenu tokom zvanične posete privremenim kosovskim institucijama da je “Kosovo Turska i da je Turska Kosovo”. Nakon posete upravo gospodina Davutogla Srbiji 2015. godine, međusobni oni se opet obnavljaju a čini se da ih prate i odlični lični odnosi dva predsednika. Ekonomska saradnja pokazuje konstantan napredak. Od potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini 2009. godine, međusobna robna razmena dostigla je cifru od 847 miliona evra prošle godine. Po svemu sudeći ona će se značajno uvećati jer je samo u prethodna dva dana potpisano preko 16 različitih sporazuma o saradnji.

Svoju posetu Srbiji turski predsednik je najavio vrlo simboličnim tvitom sa Tviter naloga turskog predsedništva

Naime, fotografija koja najavljuje posetu sadrži mapu Ukrajine, gde se u to vreme u takođe zvaničnoj poseti nalazio predsednik Turske, sa Krimom u svom sastavu, kao i mapu Srbije bez Kosova i Metohije. Tvit prepun simbolike poslat je u svet par sati nakon konferencije za štampu u Kijevu u kojoj je izražena puna podrška teritorijalnom sverenitetu i integritetu Ukrajine.

Zanimljivo je istaći da turska digitalna diplomatija počiva na tri stuba – prvi su nalozi turskog predsednika na Tviteru, Fejsbuku, Instagramu i Periskopu sa ukupno preko 20 miliona pratilaca. Ovi nalozi usmereni su uglavnom na tursko govorno područje i čini se da se nisu uopšte bavili posetama Ukrajini, odnosno Srbiji. Međutim, ne treba zanemariti njihov uticaj na susedne države u kojima živi turska nacionalna manjina. Takođe, specijalizovani portal Twiplomacy u svojoj B&M studiji za 2017. godinu, stavlja predsednika Turske na drugo mesto najefektnijih lidera na Instagramu, treće na listi najefektnijih na Fejsbuku, četvrto mesto lidera sa najviše interakcija na Tviteru, kao i na sedmo mesto najuticajnijih svetskih lidera na Tviteru, od ukupno po pedeset vrednovanih u svakoj kategoriji.

Drugi stub su nalozi na društvenim mrežama turskog ministra spoljnih poslova kao i Turskog predsedništva i Ministarstva spoljnih poslova na engleskom jeziku. Ministar spoljnih poslova Čavušoglu sa preko million pratilaca na drštvenim mrežama, opredelio se za dvojeznične objave, u kojima čini se dominira turski naspram engleskog jezika. Za razliku od predsednika, njegovi nalozi su do detalja ispratili posetu Srbiji a zanimljivo je da je bilo objava na srpskom jeziku.

Takođe, treba pomenuti i da su na spoljno-političkom planu najaktivniji nalozi turskog predsedništva na Fejsbuku i Tviteru. Nalozi se vode na engleskom jeziku i svakodnevno se ažuriraju. Osim već pomenute najave posete Srbiji, sa naloga su objavljivani i ostali detalji posete poput šetnje Kalemegdanom i posete Bajrakli džamiji i gradu Novom Pazaru. Citirana je i zahvalnost predsednika Erdogana srpskom predsedniku u vezi sa podrškom nakon julskog puča.

Treći stub digitalne diplomatije Turske, koju specijalizovani portal diplomacy.live svrstava na 25. mesto u svetu za 2016. godinu, jeste sajt Ministarstva inostranih poslova koji je u 2016. godini imao preko 4,6 miliona poseta. U svom blogu posvećenom stanju turske digitalne diplomatije, minister Čavušoglu precizno je opisao čemu je turska digitalna diplomatija posvećena i predstavlja dobar primer blogovanja na zvaničnim sajtovima.

Dok nastaju ovi redovi, mnoge porodice u Srbiji uživaju u vrlo popularnoj turskoj seriji “Beskrajna ljubav” koja se emituje na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom. Na društvenim mrežama i među analitičarima traje rasprava o značaju Erdoganove posete Srbiji a samo su retki ravnodušni na temu poklona bicikla sa imenom srpskog predsednika ili već uobičajenog pevanja srpskog ministra inostranih poslova na marginama susreta . Takvi gestovi, iako su neobični, nisu retki u diplomatskoj praksi i po nekim mišljenjima služe da malo opuste atmosferu tokom teških zvaničnih razgovora dok su po drugima preterivanje.

Ostavljajući po strani sve međusobne razlike i dnevno – političke sporove, nema nikakve sumnje da je turska javna diplomatija vrlo uticajna na postotomanskim prostorima. Takođe, nema ni sumnje da je Erdoganova poseta od prvorazrednog značaja za stabilnost regiona. Osim najavljenih investicija u regionalnu saobraćajnu infrastrukturu i razvoj privredne saradnje, novo poglavlje u srpsko – turskim diplomatskim odnosima, koji su na “najvišem nivou u istoriji” kako u svom saopštenju navodi Ministarstvo inostranih poslova Turske, doprineće smanjivanju tenzija i ublažavanju retorike koja je pretila da ovaj region vrati u mračni period devedesetih godina.

Zoran Sokić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *