Društvene mreže u službi mira

Ovih dana mogli smo pročitati mnogobrojne vesti o postovima gradjana regiona u kojima poručuju lokalnim političarima da neće dozvoliti neki novi rat na prostorima Balkana. Mogu li društvene mreže zaista sprečiti ratne sukobe?

Okončanjem NATO bombardovanja 1999. godine i početka demokratske tranzicije i evropskih integracija zemalja Balkana, živeli smo u ubedjenju da se nikakvi ratni sukobi na ovim prostorima neće ponoviti.

Ovih dana atmosfera se zagrejala do usijanja i retorikom se sve glasnije udara u ratne bubnjeve. Najpre su buru izazvale žestoke izjave sadašnjih i bivših funkcionera Republike Hrvatske na račun Srba i Srbije kao i reakcije na istu, da bi usledile najave referenduma u Republici Srpskoj i reakcije na njega.

Na prvi pogled čini se da se gradjanima ni malo ne dopada takav razvoj događaja

Medjutim, dovoljan je i letimičan pogled na komentare postova regionalnih portala poput ovog pa da se zapitamo o uticaju društvenih mreža na raspirivanje nacionalne i verske netrpeljivosti

Kao region, naravno, nismo usamljeni u tome. Uzmimo za primer tenzije izmedju Indije i Pakistana. 

U oktobru prošle godine netrpeljivost izmedju starih rivala dostigla je vrhunac. Naročito posle učestalih napada aktivista indijske desničarske partije Šin Seva na pakistanske kulturne radnike koji su nastupali u Indiji ili posle upada u sedište Kriket saveza Indije i prekida sastanka čelnika kriket asocijacija dve zemlje

Momak po imenu Ram Subramanian, gradjanin indijskog Mumbaja u rakciji na te dogadjaje, ni sanjao nije da će svojim postom pokrenuti viralnu mirovnu kampanju. Naime, on je na svojim profilima na društvenim mrežama postavio fotografiju u kojoj poručuje da on kao Indijac ne mrzi Pakistance i da postoji još mnogo ljudi poput njega.

Haštag #profileforpeace korišćen na Ramovoj inicijalnoj selfi fotografiji uskoro je eksplodirao sa porukama mira i tolerancije koje su na svojim instagram, fejsbuk i tviter profilima postavljali i Indijci i Pakistanci.

U kampanju su se uključili stanovnici pograničnih zona, medijski poslenici, sportisti i javne ličnosti (od kojih je jedna iz Pakistana i sama bila žrtva napada pomenute desničarske stranke).

Ne znam koliko je doprinela održavanju mira ali znam da je vrlo lepa priča sa druge strane sveta o tome kako se brane prave vrednosti od narastajućeg i svepristunog ekstremizma

U iscrpnoj analizi digitalne diplomatije zemalja regiona, za koju se nadam da će uskoro ugledati svetlo dana, primetio sam da na društvenim mrežama nema komuniciranja mnogo teških reči. Regionalni lideri i zvanični nalozi drže se prilično uzdržano, što je za pohvalu.

Ostaje nada da će se digitalna i javna diplomatija svih pojedinačnih regionalnih država više angažovati u onome što i jeste njena osnovna svrha – promocija najboljih vrednosti zemlje iz koje dolaze, izgradnja i učvršćivanje medjusobnog poverenja i saradnje i  očuvanje mira. Mir je preduslov ekonomske stabilizacije i ekonomskog napretka koji je sam po sebi brana ekstremizmu.

Ako to ne uspe onda evo i pozitivnog primera kako gradjani mogu da izvrše pritisak i uzmu stvari u svoje ruke.